Utina (mala ušara) je sova srednje veličine, izduženih krila. Perje je smeđe boje sa dosta tamnih šara. Mužjaci su obično nešto svetliji od ženki. Po dugim uškicama na vrhu glave se razlikuje od svih drugih vrsta sova. Oči su žuto-narandžaste boje. Noge i kandže su dobro obrasle perjem.
Utina naseljavaju celu Srbiju, od nizija do visokoplaninskih staništa. Procenjena gnezdeća populacija u Srednjoj Srbiji je 5.000-7.000 parova, a u Vojvodini 3.000-4.000 parova.
Severne populacije se delimično sele zbog nedostatka hrane, dok se u umerenom pojasu redovno okupljaju u manja ili veća zimska jata. Mlade jedinke mogu lutati i više od 1.000 kilometara od mesta izleganja.
Staništa utina su uglavnom otvoreni tereni uz rubove šuma, drvorede, parkove, voćnjake ili manje grupe drveća, kao i poluotvorene šume i zabrani.
Ovo je noćna vrsta, čija aktivnost obično počinje u sumrak. Utine su odlični letači, dobro manevrišu u letu koji je gotovo bešuman. U toku dana se odmaraju na drveću gde se dobro uklope u okolinu pa ih je teško primetiti. Tipično je okupljanje u zimska jata koja mogu brojati i više stotina primeraka. Najveće zimsko jato na svetu je zabeleženo u Kikindi gde se okuplja preko 720 malih ušara!
Utina najčešće lovi plen u niskom letu pored živica ili ruba šume, ređe sa osmatračnice. Skorija istraživanja u Srbiji su pokazala da su njihova osnovna hrana mali glodari (poljske voluharice i miševi). Tokom jedne godine utine samo u Vojvodini pojedu više od 500 tona glodara!
Gnezda ne grade, već koriste ili preotimaju gotova od svraka, sivih vrana ili drugih ptica. Preferiraju gnezda smeštena na četinarima, posebno na stablima sa gustom krošnjom (smrča, tuja). Ženka polaže prosečno 3-5 jaja u razmacima od po 2 dana u periodu od polovine marta do kraja aprila. U godinama sa izvanrednom ponudom hrane (povećanje brojnosti voluharica i ostalih glodara) imaju veći broj mladunaca ili se gnezde 2 puta. Mladi izlaze iz jaja nakon 28 dana, a iz gnezda posle 25 dana od izleganja. Sa 7 nedelja su potpuno sposobni da lete, ali ostaju sa roditeljima još oko 2 meseca dok se potpuno ne osamostale.
Utine su ugrožene proganjanjem i ubijanjem usled predrasuda i neznanja, krivolovom, sečom stabala na kojima se gnezde i zimuju, stradanjem na putevima, pesticidima.