U Evropi se već dugi niz godina ptice markiraju ne samo standardnim nožnim prstenovima, već sve masovnije i raznim markerima u boji. To su najčešće višebojni prstenovi, vratni i krilni markeri. Pomoću ovih metoda obeležavanja mogućnost nalaza ptice daleko je veća u odnosu na mogućnost nalaza ptice obeležene standardnim metalnim prstenovima budući da jedinka ne mora ponovo da se hvata i da često može da se identifikuje sa veće udaljenosti.
Kod nekih grupa ptica, na primer sova, broj nalaza prilikom standardnog obeležavanja metalnim prstenom je gotovo zanemarivo mali (ispod 1,6 %) i ti nalazi se, nažalost, odnose uglavnom na uginule jedinke. Zbog toga sove sve češće počinju da budu u fokusu obeležavanja raznim markerima u boji i samim tim dobijaju se prvi značajni rezultati o poreklu i kretanju ove grupe ptica.
Istraživajući gnezdeću, a posebno brojnu zimujuću populaciju utina Asio otus i ritskih sova Asio flammeus u Vojvodini, tokom gotovo 10 godina terenskog i laboratorijskog rada nametnula su se brojna pitanja o poreklu i kretanju ove dve vrste sova. Uvideli smo da je jedini način da utvrdimo odgovore na ova i mnoga druga pitanja obeležavanje krilnim markerima u boji. Zahvaljujući gospodinu Bert Jan Bolu iz Holandije koji nam je izašao u susret prvim pilot programom, u banatskim selima Melenci i Torda u februaru 2009. godine zvanično je počelo obeležavanje utina krilnim markerima u Srbiji. Zahvaljujući istom gospodinu, koji je do sada jedini na svetu obeležavao utine na ovaj način u Holandiji, stekli smo potrebno znanje i iskustvo za primenu ove naučne metode. Tokom nekoliko terenskih dana uhvatili smo preko 20 utina od kojih smo 15 markirali krilnim markerima. Markeri su bili bele boje sa crnim oznakama K2 do K9 i M2 do M8.
Nakon pomenute akcije započeli smo intezivne pregovore sa brojnim stručnjacima iz Evrope i sveta u cilju planiranja međunarodnog programa markiranja. Posle gotovo tri godine priprema, Centar za zaštitu sova Srbije nastavio je krilno markiranje utina i ritskih sova u Srbiji i pokrenuo međunarodni program za markiranje istih. Cilj programa je ujedinjavanje napora mreže prstenovača sova u svim evropskim zemljama na sistematskom praćenju selidbenih puteva, a posebno biologije i životnih navika ptica u zimujućim jatima.
Krajem januara i početkom februara 2012. godine održan je sedmodnevni međunarodni zimski kamp-radionica za prstenovanje sova i dnevnih grabljivica. Pored članova Centra učestvovali su i ornitolozi iz Belgije, Slovačke i Letonije. Kamp je bio smešten u srednjem Banatu, u banji „Rusandi“, dok su ptice hvatane i markirane u naseljima Melenci, Kumane i Torda. Osnovni cilj radionice bio je obuka i upoznavanje učesnika sa tehnikom krilnog markiranja i primenom iste u državama širom Evrope. Tokom kampa uhvaćene su i obeležene 64 jedinke utine i nekoliko drugih vrsta ptica grabljivica. Utine su obeležene prstenovima Centra za markiranje životinja (Prirodnjački muzej Beograd), veličine 4 i krilnim markerima. Na svako krilo stavljen je po jedan plastični krilni marker bele boje sa alfanumeričkom troznačnom šifrom: prve dve šifre čine slova (AA, AB, AC itd), a treća šifra je redni broj (svi osim 0 i 1). Marker je ovalnog oblika, a natpis na markeru se čita s leva na desno. Dogovoreno je da markeri za druge evropske zemlje budu drugačijih boja.
Markirana sova. Foto: Kjell Janssens